„Nije da se ne usuđujemo jer je teško već je teško jer se ne usuđujemo“.

Seneka

Mnogi umetnici i društveni naučnici su se bavili vremenom kao temom. Životom u vremenu, vremenom u životu. Erik Bern je u svom istraživanju i radu važan deo vremena posvetio ljudskoj potrebi za stimulansima i potrebi da se organizuje vreme. Najčešći i uglavnom najudobniji način organizovanja vremena jeste rad ili neka vrsta delanja. S druge strane, ljudska potreba za stimulacijom kroz kontakt sa drugim ljudima u slobodno vreme, predstavlja važan segment organizacije vremena.

Potreba za organizovanjem vremena ima i za cilj da se izbegne dosada. 

Čovek može da organizuje vreme na dva osnovna načina: delanjem i maštom. Postoji još načina za organizaciju vremena u slučaju kada jedinka pripada društvenoj skupini od dve ili više osoba. Cilj svih nas je da u interakciji sa drugim ljudima zadovoljimo što više svojih potreba. Što smo više na adekvatan način dostupni drugima i oni nama, kroz interakciju, imaćemo više prilike da zadovoljimo više svojih potreba.

Često je veći deo našeg vremena automatizovan i uglavnom nam se desi da ne primetimo u kojim segmentima vremena odnosno života nema dovoljno ili ima previše stimulacije za neke naše potrebe. Neko može previše ili premalo vremena da provodi u ritualima, neko u razonodi, a neko na poslu. U zavisnosti od toga na koju aktivnost nam se preliva više vremena, srazmerno će neki drugi segment naših potreba trpeti.

Da bismo proverili svoju strukturu i organizaciju vremena, a svi je imamo, potrebno je prvo da je proverimo i na neki način procenimo. Kada je vidimo, nacrtamo ili vizualizujemo, moći ćemo da je uporedimo sa našim potrebama a zatim i da izvršimo procenu zadovoljenja potreba. Na taj način, dozvoljavamo svojim svesnim kapacitetima da pokrenu našu kreativnost i usmere nas na delanje u smeru što bolje organizacije sopstvenog vremena, najčešće onog koje nazivamo slobodnim u kojem kroz interakciju sa sobom, bliskim ljudima ili životinjama zadovoljavamo svoje bazične potrebe za kontaktom ili bliskošću.

Nekada to izgleda teško jer nam se obaveze često nameću kao neminovnost i pretnja slobodnim trenucima.

Podsetiću da je obaveza svakog od nas i to da obezbedimo sebi slobodne trenutke i sreću i da tu obavezu treba da ispunjavamo kroz aktiviranje svojih svesnih i kreativnih potencijala. Za početak, dovoljno je da mislimo na ove teme, kako bismo pokrenuli inspiraciju i kreativne potencijale za boljom organizacijom vremena.

Autor teksta: Bojan Tepavčević, diplomirani antropolog i psihoterapeut pod supervizijom

Bojan će na majskom vikend seminaru voditi radionice samoizražavanja a više detalja o samom seminaru možete pronaći ovde