“Creativity is not a talent or ability. It is the fruit of a person’s decision to matter.” 

*Eric Maisel*

Živimo u vremenu neprestanih promena, ličnih izazova, velikih previranja i turbulencija, bez obzira na kojoj geografskoj paraleli da živimo. Čini se da prosečan čovek tokom života na ovim prostorima proživi sadržaje i emocije koje prosečan stanovnik recimo Švajcarske ili Japana ne može ni da nasluti. Neočekivani obrti, nepredviđeni ishodi, iskakanje iz rutine i odstupanje od plana u svakodnevnom životu dovode ogroman broj ljudi do ivice očajanja, haosa i osećaja bespomoćnosti ili zarobljenosti u sopstvenom životu. Loša vest je da jedino što je izvesno jeste promena, a dobra vest je da uvek imamo alate u sebi da plivamo na talasima promena. 

Sve oko nas i sve u nama je u procesu stalne transformacije: naša porodica, karijera, prijateljstva i lični razvoj neprestano prelaze iz jedne faze u drugu, iz jednog oblika u drugi. Mi sami na mikronivou nismo juče bili isti kao danas, niti ćemo sutra biti kakvi smo danas. Ova dinamika i neprestana promena čine tok života i svaka težnja da se takva dinamika zaustavi ili uspori vodi ka zaustavljanju životnog toka.

Da bismo vodili produktivan život, neophodno je da mu pristupimo na kreativan način, bez straha, otvorenog uma i srca. Dakle- da prigrlimo promenu kao mogućnost da se menjamo i rastemo. Naš kapacitet da iskreno prigrlimo i zavolimo promenu nam može otvoriti vrata neslućenog rasta, kako ličnog tako i materijalnog.

Drugi moćan alat koji imamo u sebi jeste kreativnost, koja kod većine stoji u nekom zaboravljenom kutku, među ostalim nepraktičnim vrlinama na koje smo nalepili etiketu „da od njih ne može da se živi“. I baš u toj etiketi  leži jedna od najvećih zabluda jer upravo kreativnost jeste ta vrlina koja će nas podržati da živimo život kakav priželjkujemo za sebe.

Kreativnost je moćna vrlina jer nam omogućava da improvizujemo, razmišljamo van ustaljenih šablona (bilo da ih postavlja društvo ili porodica), da nalazimo inovativne načine da prevaziđemo trenutnu prepreku, da iznova menjamo i otvaramo sebe ka novim mogućnostima.
Svako ko se bavi umetnošću zna da ne postoji jedan način da se nešto postigne i da često mora da isproba više različitih puteva kako bi stigao do cilja. Lični osećaj, osećaj ushićenja  i potpune obuzetosti, je taj koji služi umetnicima kao zvezda vodilja da li su na pravom putu, nikakvo merilo spoljnog sveta nije merodavno. I to je jedna od  čarolija kreativnosti- ona nam dozvoljava da grešimo i isprobavamo dok ne pronađemo pristup koji za nas funkcioniše najbolje, slušajući na tom putu samo svoj glas.

Dozvoljavanje kreativnosti da se vrati u naš život je kreativan čin sam po sebi i za njega je potrebno poverenje u sebe i život i hrabrost. Potrebno je ostaviti kontrolu, očekivanje ishoda i strah od neadekvatnosti iza sebe i zakoračiti na novu teritoriju kojom smo najčešće hodali kao deca. Potrebno je oslušnuti sebe, taj tihi glas koji smo tako dugo ućutkivali, prepoznati ga i pustiti da nam bude lični kompas na najdužoj plovidbi- našem životu.