Kod gotovo svih putnika na putu ličnog razvoja postoje slične etape: dolazimo do uvida, integrišemo ih i napredujemo, menjamo se. Ili dolazimo do uvida, ne integrišemo sadržaj u svakodnevni život i stagniramo. Tako celog života prolazimo etape napredovanja i stagnacije/nazadovanja, uglavnom se nervirajući zašto stalno ne napredujemo (iako se toliko trudimo da se menjamo).

U prirodi retko šta baš stalno napreduje. Zato i postoje četiri sezone, četiri faze/ciklusa u razvoju (na nivou bića i na nivou ideje):

-proleće (sejanje semena, buđenje života, klijanje ideja, princip inkubacije) 

-leto (razvoj biljke iz semena, cvetanje, bujanje, rast, princip akcije)

-jesen (opadanje, sušenje, povlačenje ka unutra, princip introspekcije)

-zima (stagnacija, princip hibernacije)

Dve najčešće zamke na ovom putu predstavljaju dva ponašanja: teror Unutrašnjeg goniča (kada sebe stalno teramo da nešto radimo, otkrivamo, doprinosimo, postižemo… Lekcija: opusti se) i teror Ružičastih naočara (kada sebe stalno korigujemo da razmišljamo i osećamo pozitivne misli i emocije u svim okolnostima, ne dozvoljavajući neprijatnim emocijama da se ispolje. Lekcija: spusti se). Ponekad su oba ova ponašanja zastupljena, ponekad samo jedno.

Nijedno od ova dva nije pogrešno, samo je samosabotirajuće/ samoobmanjujuće ukoliko nije izbalansirano i primereno situaciji.  Iza obe vrste ponašanja (kao i kod najvećeg broja disbalansa) leži neuzemljenost, neprisutnost sada i ovde.

Šta znači uzemljenost i zašto nisam uzemljen/a?

Uzemljenost znači da smo centrirani u sebi na fizičkom, mentalnom i emotivnom nivou. Da smo svesni sebe i ovog trenutka, sada i ovde. U metafizičkom smislu, uzemljenost znači da smo jedno sa svojom svrhom, sa Sobom (svojim autentičnim bićem), jedno sa Prirodom.

Na psihološkom nivou, biti uzemljen znači preuzeti odgovornost za sopstvene reakcije na dešavanja u našem životu. 

Često nas život iznenadi situacijama, događajima i, samim tim, emocijama koje su nam teško podnošljive i neprijatne. Zbog toga je boravak u trenutku težak i zato (nesvesno) biramo da odlepršamo van sebe. Mnogi od nas provedu veći deo svog života otcepljeni od sebe usled neizlečenih fizičkih i emotivnih trauma iz prošlosti, straha od sopstvenih neosvešćenih delova (svoje Senke), preteranog sanjarenja, načina života u sredinama u kojima je smanjen kontakt sa prirodnim elementima (život u stanu u gradu, dugi periodi pred kompjuterom, televizorom…).

Neki od simptoma neuzemljenosti jesu teškoće u fokusiranju na jedan zadatak, gubljenje u prostoru, zaboravnost, pospanost, loša koordinacija, smušenost, odsutnost, ubrzanost-osećaj da nemamo dovoljno vremena…

Čak i ako vam nije prijatan ovaj trenutak u kome se sada nalazite, zastanite i prizemljite i uzemljite sebe: baš kao i drvo, ni mi ne možemo da razvijamo svoje grane i rastemo ako nemamo jako i zdravo korenje duboko u tlu.

Kako da se uzemljim?

•  Provodite više vremena u prirodi: bilo da sedite pod krošnjama drveća, hodate bosi po travi, bacate frizbi ili šetate psa po parku- vi obnavljate svoju energiju kroz povezivanje sa prirodnim elementima. Udahnite duboko, centrirajte se u nameri da budete prisutni ovde i sada: osetite da li vam je toplo ili hladno, osećate li vetar, kišu ili sunce na licu, kako miriše lišće ili trava…  Ostavite telefon, ne slikajte, ne šaljite poruke, ne razgovarajte. Budite tu.
•  Vežbajte: pokrenite telo. Podsetite sebe da imate telo, setite se kako je lep osećaj posle plesa, joge, pilatesa, trčanja. Budite svesni kako se vaše telo oseća dok je u pokretu. Šta mu prija? Koliko dugo ili često želi da ponavlja neki pokret?
• Potopite stopala u toplu vodu i morsku so: morska so ima jaku moć čišćenja i uzemljenja. Sedite, umirite se i uspostavite nameru da otpustite ono što vam u ovom trenutku više nije potrebno. Možete dodati i etarska ulja lavande (za relaksaciju), čajevca (čišćenje) ili citrusa (za podizanje energetskog tonusa).
• Meditirajte: uspostavite nameru da se povežete sa jezgrom Zemlje, zamislite da iz vaših nogu raste korenje duboko u zemlju. Budite svesni svog disanja i dajte sebi vremena da uradite ovu meditaciju na miru.
• Bavite se baštovanstvom: rad sa zemljom i biljkama nas ukorenjuje. Ako nemate uslove (balkon, terasu, dvorište), napravite ih. Uvek imate žardinjeru i prozor.
• Provodite vreme u kontaktu sa životinjama: maženje životinja i provođenje vremena sa njima nas centrira ovde i sada u sebi samima i Prirodi.

Volela bih da čujem šta vi radite da biste se uzemljili. Da li posežete za nekom posebnom tehnikom, da li ste otkrili nešto što „pali“ svaki put?