Kreativnost u doba krize
oktobar 13, 2015Da li ste heroji svog života?
novembar 8, 2015„Always be a first-rate version of yourself, instead of a second-rate version of somebody else.“
Judy Garland
Na našim kreativnim radionicama smo se tokom vremena bavili svim mogućim divnim aspektima kreativnosti, uživali u toku stvaranja, smejali se, razmenjivali iskustva, podržavali se, ali se nekako na svakoj radionici povela priča o mračnoj strani bavljenja kreativnim poslom- krađi ideja.
Izradom nakita sam počela da se bavim slučajno, još 2011. godine. Bilo mi je teško da pronađem vintage nakit koji mi se dopadao pa sam tako počela sama da izradjujem komade koje sam nosila. Vremenom su i drugi poželeli da nose takav nakit i tako je nastao Retro Dućan. Kako obično biva, kada se otvori jedna kreativna „dizna“, lavina ideja počne sama da navire. Tako sam eksperimentisala sa bojenjem stakla, dekupaž tehnikom, kolažiranjem i drugim tehnikama koje su mi se činile zanimljivima.
Posle nešto više od godinu dana sam počela da primećujem stranice na Fejsbuku koje su doslovno kopirale naš stil nakita, pa i stil fotografisanja. Postoji zaista mnogo načina, materijala i tehnika kako možete izraditi neki predmet i postoji mnogo kreativnih načina na koje možete fotografisati predmet koji ste napravili. Verovatnoća da ćete to učiniti na identičan način kao neko drugi, a da nikad niste videli radove tog nekog drugog, je zaista mala. Ali postoji. Dešava se da kad je nekoliko ljudi „u istom fazonu“, stvaraju slične rezultate. Međutim, sve je poprimilo potpuno neverovatan ton kada je neka osoba na Fejsbuku otvorila stranicu pod nazivom Retro Dućan, posle pune tri godine postojanja našeg brenda istog imena. To ipak ne može da se dogodi slučajno.
To je bio moj prvi susret sa krađom ideje. Nije bilo prijatno. Uglavnom sam se pitala zašto bi to iko radio, zašto ne smisli neki svoj, originalni, naziv.
Drugi susret je bio posredan, a to su iskustva rukotvoraca koji su dolazili na naše radionice. Gotovo svaka polaznica je imala makar jednu priču o tome kako je videla svoje radove u izvođenju neke nepoznate osobe. Dakle, nije u pitanju bila situacija da je nečiji rad poslužio kao inspiracija. Nečiji rad je bio kopiran do detalja. Takvih priča sa naših radionica nakita, dekupaža i drugih DIY tehnika je nažalost mnogo.
Treći neposredni susret sa kradjom ideje sam doživela kroz „pozajmljivanje“ delova ili čitavog koncepta nekih naših kreativnih radionica. Tada je otprilike i nastala ideja da napišem tekst na tu temu, pa se ovom prilikom nadam da nisam nekome ukrala ideju za blogpost 🙂
Da biste bili zaista kreativni, morate grozničavo prikupljati ideje, slike, muziku, reči, dela koja vas nadahnjuju. Pretražujete Youtube, Pinterest, blogove, obilazite galerije, gledate filmove, upijate tudje uticaje, divite se šta je sve nečiji kreativni um izmaštao a vešte ruke sprovele u delo. Spoznajete šta zapravo VI želite da stvorite.
I znate šta ima novo? Šta god da smislite, šta god da napravite, već je ko zna koliko puta do sad i smišljeno i izvedeno. Vaša ideja je zapravo miks tuđih uticaja koje upijate, miks tuđih ideja u koje dodajete nešto svoje. I to je u redu, to je takođe kreativnost. Uzeti tuđu ideju i iskoristiti je za inspiraciju, nadgraditi je i napraviti nešto novo i svoje leži u korenu nastanka većine umetničkih dela.
Kreativnost nije kopiranje, prepisivanje, krađa tuđe ideje. Kreativnost nije prodavanje tuđeg rada kao svog. U svim tim situacijama me je najviše zanimalo šta tačno nekoga nagoni na kopiranje (krađu ideje). Nevažno je da li drugi znaju da li ste nekome ukrali ideju ili je smislili sami, vi ćete uvek znati da ste prepisali, zar ne? Znaćete da varate. Neko drugi je uložio mnogo svog vremena, sebe, ljubavi, energije i truda da napravi nešto lepo i originalno. A vi ste to videli i prekopirali. Sad dobijate pohvale za svoj rad znajući da to zapravo nije vaš rad. Kakav je to osećaj?
Verujem da svako ima potencijal da stvori nešto svoje, ma kako malo ili veliko, sitno ili bitno, i zato me iskreno iznenadi svaki put kad vidim ili čujem da neko kopira i krade ideje. Takođe, čudna je to stvar sa idejama: niko nema tapiju na ideje, one su tu uvek pored nas, sa nama- samo što ih neko prepozna a neko ne. U tome možda i leži talenat kreativca, bilo da je u pitanju umetnik ili osoba koja uživa u kreativnom hobiju, da prepozna ideju i da je dalje oblikuje. A nekad se kosmos zaista poigra i desi se neki čudan sinhronicitet koji učini da dve osobe, nezavisno jedna od druge, naprave dva slična dela, sprovedu iste ideje u delo.